Dnevni Arhivi: 20 ožujka, 2017

Polazak u jaslice – veliki korak u životu djeteta i roditelja

By

vrtic1 490x326 Polazak u jaslice – veliki korak u životu deteta i roditelja

Odlazak u vrtić ili jaslice obično je prvo odvajanje djeteta od roditelja, posebno majke, na duže vrijeme. Istovremeno, to je i prvi susret s većim brojem nepoznatih osoba. Često je ovo traumatična situacija kako za dijete tako i za roditelje jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dijete prilagodi novim okolnostima.

S polaskom u jaslice djetetov način života bitno se mjenja; upoznaje grupu vršnjaka, uspostavlja socijalne kontakte, razvija komunikaciju s drugom djecom i vaspitačicama. Najveći broj djece plače ili na neki drugi način protestuje – iskazujući tako tugu zbog razdvajanja. Djeca osejćaju tzv. separacijsku anksioznost; teško shvataju da će se roditelji vratiti, osjećaju se ostavljenima. Takvo dječje ponašanje istovremeno ukazuje i na to da između roditelja i djeteta postoji kvalitetna povezanost.

Način na koji će se dete prilagoditi zavisi od:

1. Individualnih osobina.
2. Stepena njegovog razvoja.
3. Uzrasta djeteta.
4. Stanja djetetovog zdravlja.
5. Porodične atmosfere u kojoj djete živi.

Teže se prilagođavaju novoj okolini:

1. Emocionalno labilna djeca.
2. Nesamostalna i egocentrična djeca.
3. Deca koja od ranije imaju negativna iskustva u odvajanju od roditelja.

Postoje tri osnovna tipa adaptacije:

1. Laka adaptacija
Normalna reakcija na promjenu okoline kod djece koja imaju optimalne uslove odrastanja i koja su uspostavila sigurnu i stabilnu emocionalnu vezu s roditeljima: kod takve djece sve reakcije i promjene u ponašanju normalizuju se tokom 10 do 15 dana boravka u vrtiću/jaslicama.

2. Adaptacija srednje težine
Promene u ponašanju su produžene i stabilizuju se do 30 dana boravka u vrtiću/jaslicama.

3. Teška adaptacija
Dugotrajni i naporniji poremećaji ponašanja koji mogu trajati do 6 mjeseci: često je kod takve djece prisutno više nepovoljnih faktora koji produžavaju period adaptacije (oboljevanje, nepovoljni porodični uslovi uz neprimjerene odgojne uticaje, i dr.)

Neka djeca su sklona reakcijama na fiziološkom planu: odbijanje hrane, odbijanje spavanja, probavne smetnje, često oboljevanje, a druga reakcijama u ponašanju (plač, agresivnost, povučenost). Jedna od mogućih reakcija je tzv. regresija, što znači da će se kod djeteta pojaviti oblici ponašanja koji su karakteristični za raniju, već savladanu fazu razvoja (npr. dijete ponovo počne mokriti u krevet, sisati prst, tražiti dudu i sl).

Sva ta ponašanja su normalna u fazi adaptacije. Ona slabe i nestaju brzinom kojom se dijete prilagođava okolini i uspostavlja socio-emocionalne odnose s odgajateljem. Najveći broj djece prođe proces adaptacije bez većih poremećaja ponašanja, a samo mali broj prolazi teži oblik adaptacije.
Potrebno je upozoriti da adaptacija nije gotova kada dijete prestane plakati, već kada počne spontano izražavati svoje osjećaje, misli i sposobnosti. Zbog toga posebnu pažnju treba obratiti na povučenu djecu koja ne pokazuju vlastitu inicijativu. Utješno je da u cijelom procesu adaptacije postoje načini kako pomoći djetetu da se lakše prilagodi novoj situaciji.

 

izvor: mamaibeba.com

Vasa iskustva sa epiduralom, za buduce mamice :)

By

Evo neka vaša iskustva sa epiduralom. Nadam se da će nekome biti od koristi 🙂

 

Image result for sto je epiduralna

 

Mama Lani:

Da kažem i ja svoje iskustvo s epiduralom. Sve najbolje naravno, za vreme porođaja milina, nisam ponela knjigu ali jesam mm  :D. Apsolutno ništa me nije bolelo, ni kad su mi pred kraj smanjili epi (čak mislim da mi ga nisu bili smanjili dovoljno). Jedino što sam imala ludog anesteziologa  :crazy: koja me je za 4 dana koliko sam bila u porodilištu čak dva puta slala na urinarni kateter jer se plašila da ne praznim bešku dovoljno i da mi je epi umrtvio nagon za piškenjem.
Da mi je ova pamet nikad ne bih pristala na taj drugi kateter a možda ni na prvi, plakala sam od bolova  :'( Sreća pa nisam zaradila urinarnu infekciju. I sad kad se setim zlo mi je  :(

 

Mama Elanor:

dve razlicite bolnice, dva razlicita porodjaja, razliciti anesteziolozi i pomalo razliciti pristupi.

s milenom je sve islo sporo, otvarala sam se duuuuuuuuuuuuugo, i bolelo je. u bolnicu su me primili u 5-6 popodne (posto su me to jutro vratili), s kontrakcijama na 4-5 minuta i otvorenu mozda 2 cm. tu su me pitali da li zelim epidural (da!) i uzeli mi krv da provere trombocite (da li epidural sme da se daje).
u pitanju je manja bolnica i nedelja popodne, a imali su navalu taj dan, tako da osoblja skoro da i nije bilo. anesteziolog se pojavila oko 9, da mi kaze da je tu ali da je u bolnici guzva, pa ne moze da nadje med. sestru koja bi joj asistirala :wall:. kad su se konacno pojavile oko pola 10, odgurale su me na sprat nize, u operacionu salu (jer je redovna sala za epidural bila zauzeta – porodjaj) i tu sam dobila epidural. imala sam neko dugme da sama regulisem kolicinu epidurala, tj da mogu da dodajem u slucaju potrebe. nisam to radila, ali mi je babica ispritiskala to dugme za dodavanje kad su mi probusili vodenjak i onda su mi iskljucili epidural – u fazi napona se epidural ne dodaje. i da kazem, posle vise od 24h groznih bolova, epidural je taaaakva blagodet :)
naravno, osecala sam i noge i napone, kao i kontrakcije, samo sto nisu bolele :)

tri godine kasnije, druga bolnica: dosla sam u bolnicu otvorena 4 cm s porodjajem koji je pokazivao da ce biti brz. trombocite sam uradila nedelju dana ranije, trazila sam epidural. petak vece, 8 sati. anesteziologa smo sreli dok je izlazila s odeljenja, kretala je kuci, pa ju je babica zamolila da ostane da mi da epidural. pristala je :) epidural sam ovog puta dobila odmah tu u sobi u koju su me uveli. u istoj sobi su me i porodili. ovog puta nije bilo dugmeta za pojacavanje i imala sam samo tu jednu kesu koja je bila pri isteku kad mi je pukao vodenjak i pocelo da me boli. epidural je u pre toga sasvim lepo radio posao (dok me je boleo stomak), ali su onda krenuli bolovi prema mojoj lomljenoj i osetljivoj trticnoj kosti, koje epidural nije ublazivao. babica mi je rekla da je tako ponekad. svejedno, bio je to porodjaj koji bih svakom pozelela.

da, u oba slucaja se anesteziolog izgubila posto mi je dala epidural, nije bila prisutna na porodjaju.

 

Mama Nevena: 

od mene jos jedan glas ZA.
dakle, ako imate dileme da cete ostati nepokretni ili sl – budite bez brige. najgore sto moze da se desi je da anestezija ne deluje.
i, naravno, niko ne misli da je porodjaj bol koji retko ko moze da izdrzi. poenta epidurala, osim da umanji bolove (sto ima logike, jer zasto bi trpeo bol ako vec ne moras) je i da pomogne zeni da se kasnije brze i lakse oporavlja od porodjaja (sto je meni bilo znacajnije).
Mama Tina: 
Predivno iskustvo, bez trunke bola, noge sam osecala i najnormalnije ih pomerala, napone nisam osetila klasicne vec kao pritisak na besiku, a bio mi je dovoljan i ctg pa da znam da su poceli, sve sto sam osetila je bilo kada je “iskliznuo”, najlepsi osecaj, cudo kako nista drugo nisam, a to jesam…situacija samnom nakon porodjaja je bila takva da bih verovatno morala u totalnu da nisam imala epidural, posle sam dobila dva sprica sto mi je trajalo dva dana dok nisam presla na diklofen…kontrakcije sam osecala ukupno 5 sati na 6 min pa sve manje i manje, nisu to bile one najace, ali dovoljne da znam da nikada ne zelim da se porodim bez epiduralne
Mama Mirjana:
Drugi porodjaj:
Dobila sam epidural oko 23h, i doktorka je rekla da će da djeluje do 00:30. Kontrakcije su već bile krenule oko 22h, pa mi je epidural došao kao blagdet. Medjutim, meni epidural nije istekao za sat ipo, već za dva ipo, tri sata. Taman na vrijeme, jer sam se do tada otvorila skroz i krenuli su napone.
Ideja je da se epi ne dodaje u fazi napona. Tako sam imala jedno pola sata napona bez anestezije, šetala oko stola, pokušavala da spustim bebu u kanal ali bezuspješno. Dembelica mi je bilo mao velik.
Doktor kad je vidio da malo posustajem, zamolio anesteziologa da mi doda epidural, ali da mi ostavi napone. Aneseziolog je malo izvukla katetar i dodala neki razblažen epi i ja sam od tad napone osjećala jasno, ali bez propratnog bola. Naporno je bilo samo guranje 1h45min, ali boli nije bilo. :clap:
Nakon rodjenja su mi dodali dozu za šivenje. Ja bih bila srećnija da sam tu dobila samo lokalnu, ali bože moj.