Zašto se osećam loše nakon porođaja?
Verovatno ste mislili da kada se porodite to će biti najlepši period vašeg života, ali od trenutka porođaja osećate se loše. Budite uvereni da niste jedini, jer je određeni stepen ranjivosti i neraspoloženja nakon porođaja sasvim normalna pojava, a čak 80 % majki se nalazi u blagoj depresiji.

Moguće da ćete imati problem sa spavanjem, biti pomalo plačljivi i razdražljivi, ali čim se odmorite i naspavate osećaćete se bolje. Takvo stanje najčešće ne traje duže od dve nedelje nakon porođaja.
Šta je postporođajna depresija?
Porođaj dovodi do bujice moćnih emocija, od uzbuđenja i radosti, do straha i anksioznosti, a ovo mešanje raznih osećanja može da dovede do depresije.

Kod oko 10 % mama početni bezazleni simptomi se sve više pogoršavaju, što utiče na kvalitet svakodnevnog života. U tom slučaju treba se što pre obratiti stručnim osobama za pomoć, kako bi oporavak kraće trajao.

Zašto dolazi do postporođajne depresije?

Razlozi za depresiju nakon porođaja su fizičke promene, emotivna nestabilnost i životni problemi
Ne postoji samo jedan razlog zašto dolazi do postporođajne depresije, koju su stručnjaci nazvali “bebi bluz”. Najčešći razlozi su fizičke promene – zbog drastičnog pada estrogena i progesterona, kao i hormona tiroidne žlezde, zbog čega se osećate umorno i usporeno. Takođe, promene krvnog pritiska i imuniteta dovode do promena raspoloženja.

Emotivno ćete osećati kao da ste izgubili kontrolu nad svojim životom i bićete u dilemi da li uopšte možete da se starate o bebi.

Takođe, mnogi životni problemi mogu da doprinesu nastanku depresije, briga o drugom detetu, poteškoće sa dojenjem, finansijski problemi, manjak podrške partnera i porodice…

Kako da prepoznam simptome postporođajne depresije?

Najčešći simptomi postporođajne depresije su:

• plačljivi ste i tužni
• teško se koncentrišete
• imate probleme sa spavanjem
• imate smanjen ili pojačan apetit
• anksioznosti ste
• stalno menjate raspoloženja
• povlačite se od prijatelja i rodbine
• stalno imate osećaj krivice

Vrlo često, neke mame su u paničnom strahu da ne mogu da vode računa o bebi, ili da će je povrediti. Takođe stalno imaju negativne misli.

Da li se kod svih žena javlja depresija nakon rođenja bebe?

Nakon rođenja bebe sve žene prolaze kroz emotivne promene i ne postoji pravilo kod koga će se javiti ozbiljnija depresija nakon porođaja. Ipak u nekim slučajevima postoji veći rizik i to:

• ako ste vi ili neko iz vaše porodice imali problem sa depresijom
• ako je trudnoća bila neplanirana ili neželjena
• ako imate bračnih problema
• ako ste doživeli velike promene u životu dok ste bili u drugom stanju (recimo selidba u drugi grad, gubitak posla…)
• ako ste imali težak porođaj
• ako imate probleme sa štitnom žlezdom

Kada da se obratim za pomoć lekaru?

Za stručnu pomoć treba da se obratite ukoliko se psihički loše osećate duže od dve nedelje, a simptomi depresije su sve intenzivniji. Ako vam je teško da bilo šta odradite kod kuće i na poslu ili ako osećate da ne možete da brinete ni o sebi, ni bebi. Naročito potražite pomoć ako vam ponekad prolazi kroz glavu da bi mogli da naudite sebi ili bebi.

Kako se leči postporođajna depresija?

Razgovor sa partnerom, sestrom, drugaricom, od velikog je značaja za novopečene mame
Nekada je dovoljan razgovor sa bliskom osobom, pomoć supruga, prijateljice ili rodbine oko bebe. Međutim, u ozbiljnijim slučajevima, obavezan je razgovor sa stručnom osobom, psihologom.

Takođe, ukoliko lekar proceni da se radi o težem obliku depresije, potrebno je koristiti prepisane antidepresive. Što se pre suočite sa problemom i potražite pomoć stručnjaka, to je bolje za vas i bebu.

Da li postporođajna depresija može da bude opasna za bebu?

Ukoliko se postporođajna depresija ne leči, možete imati problem da prepoznate i fokusirate se na potrebe deteta, a zbog manjka energije i neraspoloženja možete osetiti grižu savest, izgubiti samopouzdanje, pa vam se depresija može još više pogoršati.

Takođe, smatra se da posporođajna depresija kod majke može da utiče na bebu, tačnije može da uzrokuje probleme sa ponašanjem, stalan plač, a kasnije može da dovede do problema prilikom razvoja govora.

Izvor:Bebac.com

Postupak carskog reza

Prije same operacije, preuzima vas sestra koja vas smješta na jedan od onih pokretnih kreveta, skida vas i pokriva dekama kako bi se održavala tjelesna temperatura, jer ipak ste u tim trenutcima pod stresom i u strahu i pod uzbuđenjem.  Mjeri vam se tlak, uvodi intravenozna igla za analgetike, infuziju i sve drugo što će biti potrebno. U tom periodu dok čekate ulazak u salu prikopčaju vam infuziju te vas potom odvode u operacijsku salu.

U operacijskoj vas premještaju na vrlo uzak operacijski stol. Naravno potpuno ste goli, okrećete se na bok, glavu spuštate što više možete na prsa, koljena povlačite na trbuh i kičmu izbacujete van maksimalno najviše što možete kako biste primili spinalnu anesteziju. Anesteziolog vas uputi  u položaj u kojem tijelo mora biti, sestre su uz vas, ohrabruju vas i pridržavaju kako se ne bi pomaknuli jer morate biti potpuno mirni.

Legnete na leđa, stavljaju vam cjevčice za kisik, obavljaju daljnje pripreme, a u međuvremenu je anestezija počela djelovati. Prvo osjetite jaku toplinu kako vam prolazi kroz noge, potom trnce i kroz koju minutu više ne možete pomaknuti noge. Kao da nisu vaše, nepomične i teške.

U međuvremenu, ulaze i dva doktora koja će obaviti operaciju i ako nemate sreće obično sekciji prisustvuju i specijalizanti ili studenti. Osjetit ćete da vas mažu, da nešto lijepe, ali sve te radnje vi zapravo ne osjećate, to su više kao neki tupi osjeti toga da vam se nešto radi na tijelu. Vrlo je teško dočarati taj osjećaj.

U razini vidnog polja stavljaju vam pregradu, tako da se ništa ne vidi. Lijeva ruka je priljubljena uz tijelo, a desna ispružena od tijela kako bi se tijekom operacije mjerio puls i tlak. Tijekom operacije sve čujete, pa tako i zvukove koji nastaju dok liječnici rade sekciju. Može vam se dogoditi i da na ruci koja vam je uz tijelo osjetite krv, ali sve su to situacije na koje morate biti spremni.

Kroz nekih pet minuta, liječnici su vas otvorili i u momentu kad vade dijete iz vas osjetit ćete strašan pritisak u prsima i imat ćete osjećaj kao da se borite za zrak. Dok liječnici vade dijete iz vas, osjetit ćete pokrete na svome tijelu i nešto slično povlačenju, koje se može činiti vrlo intenzivno. Nekoliko sekundi nakon toga začut ćete plač svoje bebe.

Kratko će vam pokazati vaše dijete, a  na vama će nastaviti raditi. Šivaju vas koncima koji se sami razgrade, a na vanjsku ranu vam mogu staviti ili kopčice koje se kasnije skidaju ili opet taj razgradivi konac, to ovisi o procijeni liječnika.

Nakon prvog pregleda djeteta pri kojem se određuje apgar bebe, još će vam jednom kratko pokazati vašu bebu.

Apgar testom ocjenjuje se svako novorođenče, a na ocjenu utječe pet važnih faktora:

• broj otkucaja srca u minuti
• disanje
• mišićni tonus
• refleksi na podražaj
• boja kože

Pročitajte više o apgar testu OVDJE.

Kroz nekih 20 do 30 minuta će vas zašiti, očistiti od krvi i premjestiti u šok sobu. Važno je napomenuti da je u sali tijekom operacije cijelo vrijeme ugodna atmosfera. Ugodna glazba, razgovor, uz vas je sestra koja vas bodri i hrabri i kao da niste na operaciji.

U šok sobi ste u pravilu nekih 2 sata, sve dok ne prestane djelovati anestezija i  ne vrate vam se osjeti u noge. Bolove još u tim trenutcima nećete osjećati. Dobit ćete infuzijom neke analgetike i vjerojatno nešto što će potaknuti kontrakcije maternice.

Potom vas premještaju na intenzivnu njegu gdje slijedi oporavak od operacije za neke žene vrlo bolan i traumatičan, a za one sretnije manje bolan i traumatičan. Naravno nije u svakoj bolnici ovaj tijek događaja isti kao što ga mi opisujemo.

Izvor: maminsvijet.com

Pročitajte više : http://www.maminsvijet.com/trudnoca-i-dojenje/porod/carski-rez-indikacije-postupak-komplikacije-i-oporavak/4#sthash.OBqu1byB.dpuf

Porođaj je završetak trudnoće tj. gestacijskog perioda rađanjem jednog ili više novorođenčeta iz ženinog uterusa.

Rađanje je proces ovisan o veličini djeteta i njegovoj sposobnosti prilagođavanja na porodni kanal za vrijeme spuštanja te o snazi i pravilnosti trudova te o otporu zdjelice i mekih tkiva dna zdjelice. U 95% svih poroda dijete je u stavu glavom. Stav djeteta se najčešće određuje opipavanjem (palpacijom) abdomena i definitivno utvrdi na početku poroda vaginalnim pregledom (može se naravno utvrditi i ultrazvukom).

Stadiji porođaja

Porod se dijeli u 4 stadija odnosno porodna doba:

• Prvo porođajno doba- stadij dilatacije grla maternice i ušća (otvaranje ušća)
• Drugo porođajno doba- stadij istiskivanja djeteta (ekspulzije)
• Treće porođajno doba- stadij istiskivanje posteljice i ovoja
• Četvrto porođajno doba- stadij ranog oporavka, traje 2h

Porođaj počinje!

Porod je ostvarenje sna za mnoge i vrhunac višemjesečnog iščekivanja. To je trenutak nagrade za sve dane trudnoće, nesanice, bolnih leđa, otečenih nogu, ali i slatkog iščekivanja. Rađanje daje život, to je krajnji dar koji možemo dati i primiti, za koji ćemo biti zahvalni zauvijek.

Vasa iskustva:

Mama Sofija: prvi put sam se porodila prirodnim putem i sve je bilo ok. Normalni bolovi nista strasno. U bolnicu sam otisla oko 4 ujutru, a porodila se u 7. Meni je bilo gore posle porodjaja. Dok se materica vracala u predjasnje stanje meni je doslo da vrisnem. I sama rana me je zezala 3 nedelje. Sto se drugog porodjaja tice neocekivano sam se porodila carskim rezom  Neznam kome je palo napamet da  to nazove “carskim rezom”? Ono je uzasno. Sva sreca da sam dosla na vreme. Bebica se mucila. Pupcana vrpca joj otezavala disanje i zato je morao carski rez. Bila sam pod opstom anestezijom. Posle porodjaja nisam mogla da ustanem 3 dana i 3 dana nisam mogla da uzmem bebicu u narucje sto mi je mnogo tesko palo. sada je sve u redu. Bekica super napreduje, ali porodjajne muke su strasne psihicki i u svakom drugom pogledu. Ipak imam dve slatke devojcice koje volim najvise na svetu  

Mama Hermina: Mozda bi bilo bolje da se ova tema razdvoji na dve teme – lepa i manje lepa iskustva sa porodjaja, za dobrobit svih trudnica koje ovo treba da citaju. Losa iskustva sa porodjaja ne sluze nicemu osim sto osobi koja to napise bude malo lakse, a trudnica koja to cita dobija jos jednu temu za razmisljanje i razvijanje strahova (totalno nepotrebno s obzirom da ne moze uticati na tok svog porodjaja).
Porodjaj je za mene (sva tri puta) bio neverovatan dogadjaj! Toliko emocija, toliko bolova, toliko srece, toliko straha, euforije i ushicenja pomesano u kratkom vremenskom periodu, da je zaista pravi uspeh dovesti sebe u red posle toga. A prvi zagrljaj sa novorodjenom bebom – to se ne moze ni opisati! Za mene su porodjajji zaista neverovatno iskustvo i jedan ogroman korak ka odrastanju. Ni sa cim se ne mogu porediti i ne mogu se opisati onima koji ga nisu proziveli. Ali posle, kada emocije splasnu, kada dodje nespavanje i druge brige za bebu, onda svi akumulirani strahovi tokom trudnoce (i kasnije) traze svoj danak. Onda sve one price koje su nam dobronamerne zene ispricale o svim mogucim komplikacijama nekako izadju na videlo. Totalno nepotrebno.
U trudnoci treba uzivati! U svojoj bebi treba uzivati! To je emocija koju treba preneti u ovoj temi, a ne bolovi, komplikacije, problemi. Svi znamo da zivot nije pesma, ali nije ni tako tragican kako izgleda. A porodjaj kada se preprica ni ne lici na ono sto je stvarno dozivljeno. Jer kako prepricati tu srecu koju osetis kada prvi put zagrlis svoju bebu? Sta je to naspram 5, 10, 18, 24 sati bolova?

Mama Milica: I ja sam se porodila 16.04.,ali sam dobila devojcicu.
I uz epidural,moj porodjaj je bio pesma.
Dobila bolove u 21h,u 23h30 mi dali anesteziju,porodila se u 00h30’…
“Brzina svetlosti”,sto bi rekla moja draga majka….
Da pozelim i svojoj devojcici…

Mama Ivana: Moje iskustvo je malo svezije. Porodila sam se pre 16 dana u zemunskoj bolnici, prirodnim putem. Imala sam odlicno medicinsko osoblje kraj sebe tako da nisam ni osetila porodjaj s obzirom da sam prvorotka. Mene je boleo stomak i slucajno sam prosetala do bolnice i tu su me ostavili. Vodenjak mi je pukao u ponoc a porodila sam se u 4 i 40 ujutru. Meni je mnogo znacilo sto su doktor i babica bili stalno uz mene.

Mama Maja: Ja sam imala malo tezi porodjaj.U boks su me uveli 14.01 a porodila sam se 16.01.
imala sam jake bolove.uz to visok pritisak.Sve vreme sam bila otvorena vise od 10cm,ali dete mi se namestilo izmedju grudi i uopste se nije spustalo.Ja sam na stolu docekala i ispratila 4 smene lekara.Moglo je sve to da se zavrsi i brze,posle 15 sati sam trazila carski rez-ali je babica bila uporna da sam ja sposobna da se porodim prirodnim putem.
Moram reci da ni 3 flase indukcije nije nateralo moju cerku da izadje…
Ali,na kraju se sve zavrsilo kako treba i sve muke se zaborave za pola sata,zaista.Mozda sam i ja malo kocila,nisam bas umela da saradjujem…
Bez obzira na tako bolan porodjaj,jedva cekam da ponovo ostanem u drugom stanju.

Početak porođaja označavaju pojavljivanje pravih kontrakcija (trudova) i/ili prskanje vodenjaka.

Pravi trudovi – većina žena se pita da li će između mnogih pokazatelja približavanja porođaja (bolova u leđima, lažnih kontrakcija, pritiska bebine glavice), biti u stanju da prepoznaju one prave kontrakcije koje uvode u porođaj. Sasvim je sigurno da ćete ih prepoznati. One postaju sve jače i sve češće, sve teže možete da ih “predišete”, i ništa što uradite – bilo da legnete, da šetate, da sednete, neće ih zaustaviti! Tada trebate da se javite u porodilište.

Ukoliko stanujete u mestu od koga vam treba više vremena da stignete do porodilišta, krenite na vreme, pa makar i pre vremena, da se ne bi porađali u kolima! Kontrakcije mogu biti praćene oskudnim krvarenjem pomešanim sa sluzavim sekretom, što je najčešće znak širenja i skraćivanja grlića materice.
Plašim se da će mi vodenjak pući na javnom mestu i da ću se izblamirati!
Kod većine žena do prskanja vodenjaka dolazi paralelno sa pojavom kontrakcija. Tako da će prskanju uvertira biti jaki kontrahovani bolovi u stomaku i krstima što vas nikako neće iznenaditi niti ćete u tom trenutku krenuti u javnost.

Kada vodenjak prsne imate taman vremena da krenete u porodilište jer je porođaj definitivno počeo.
Šta je to sluzni čep?
“Sluzni čep” je jedan od neposrednijih znakova da je porođaj veoma blizu. Kada grlić materice počne da se širi i skraćuje, moguće je da ćete primetiti sluzav iscedak, koji može biti i blago sukrvav, i izgleda kao obilniji sekret. Ako primetite da odilazi sveža krv odmah se javite ginekologu.
Šta da radim kada počnu kontrakcije?
Ne paničite. Vaše telo je stvoreno da to može da izvede.
Evo nekoliko saveta:

Ukoliko je noć i kontrakcije nisu jake pokušajte da spavate. Pojačanje kontrakcija će vas sasvim sigurno probuditi i imaćete vremena da odete do porodilišta. Mirno spavajte i verujte da se do sada niko nije porodio u snu!

Danju možete slobodno šetati, jer će u slučaju da je počeo porođaj šetnja pojačati i produžiti kontrakcije.

Slobodno se istuširajte. To će vam pomoći da se opustite.

Nemojte jesti! U slučaju da porođaj treba završiti carskim rezom, pun želudac može da predstavlja problem zbog mogućnosti povraćanja i aspiriranja želudačnog sadržaja. Možete slobodno piti vode.

Ne paničite. Vaše telo je stvoreno da to može da izvede.
Kada je vreme da krenem u porodilište?
U porodilište krećete kada:

Prsne vodenjak, bez obzira da li je prskanje vodenjaka praćeno pojavom kontrakcija ili ne.

Kontrakcije su regularne, javljaju se na svakih 10 minuta ili kraće i traju minimalno 30 sekundi.

Nekoliko kontrakcija je snažno tako da ne možete da hodate, niti da pričate dok kontrakcija traje.

Naravno, svaka situacija koja odudara od normalnog početka porođaja (krvarenje bilo kog intenziteta, ako ne osećate svoju bebu poslednjih par sati, ako osećate malaksalost, zujanje u ušima, vidite duple slike, imate bol u predelu gornjeg dela stomaka) zahteva da se ODMAH javite u porodilište.

izvor: Bebac