Domaći stručnjaci upozoravaju da se ova opaka bolest vraća i u našu zemlju jer je sve više onih koji odbijaju da vakcinišu decu, te da je procenat vakcinisanosti manji nego ratnih devedesetih.

Čak sedamnaestoro dece umrlo je od boginja u Rumuniji od septembra prošle godine, dok je više hiljada obolelo od te zarazne bolesti u zemlji koja je od 2016. pogođena ozbiljnom epidemijom zbog niskog nivoa vakcinisanja.

Domaći stručnjaci upozoravaju da se ova opaka bolest vraća i u našu zemlju jer je sve više onih koji odbijaju da vakcinišu decu, te nam je procenat vakcinisanosti manji nego ratnih devedesetih.

Naime, nijedno od preminule dece u Rumuniji nije bilo vakcinisano, saopštio je ministar zdravlja te zemlje.

Kako je naveo, od februara 2016. tom se bolešću zarazilo čak 3.400 osoba. Godinu dana ranije pak bilo je sedam slučajeva zaraze, bez ijednog smrtnog slučaja.

On podseća da je prethodnih godina u Srbiji bilo nekoliko stotina slučajeva zaraze, dok početkom devedesetih godina uopšte nismo imali obolele.

“Zato je ovo što se dešava u Rumuniji upozorenje za nas, jer je sve veći procenat onih koji se ne vakcinišu, kao i pedijatara koji ne insistiraju kod roditelja da vakcinišu decu. Nama će se to osvetiti i to je poruka za roditelje i pedijatre koji nesavesno obavljaju svoj posao”, ističe Radovanović.

Prema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u šest evropskih zemalja boginje su endemske, a radi se o Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj i Rumuniji.

POVIŠENA TEMPERATURA KOD DECE – PRIJATELJ ILI NEPRIJATELJ

Odojčad i mala deca često su bolesni.

Ovaj rani uzrast je period kada dete dolazi u kontakt sa mikroorganizmima iz spoljne sredine i kada se njegov imunološki sistem razvija i sazreva.Ukoliko je dete dobro uhranjeno, naročito ako je na prirodoj ishrani, dobro negovano i nema anemiju lako će se izboriti sa povremenim, najčešće virusnim, infekcijama praćenim povišenom temperaturom.

Povišena temperatura sama po sebi nije opasna. Ona je normalna reakcija organizma na infekciju i pomaže mu da se protiv nje izbori. Zato i ne treba odmah reagovati i davati detetu antipiretike pri svakom skoku temperature, ukoliko ona ne prelazi 38,5º C. U retkim slučajevima febrilnost je znak ozbiljne infekcije, a nekada je i neprijatna za dete.

Ipak, povišena temperatura, naročito kod odojčeta i malog deteta je izvor velike brige i nedoumica za roditelje.

Često se procena ozbiljnosti bolesti deteta od strane roditelja i zdravstvenih radnika značajno razlikuje. Roditelji nekada nemaju dovoljno informacija, a nekada konfuziju stvaraju netačne informacije sa interneta. Simptomi koji su bezopasni i spontano prolaze mogu roditeljima biti izvor najveće brige, kao što je nagli skok temperature.

Postalo je uobičjeno da se već pri prvom  skoku temperature dete odmah vodi u dežurnu zdravstvenu ustanovu. To je često nepotrebno, narušava komfor bolesnog deteta, izlaže ga nepotrebnim dijagnostičkim procedurama a često i nepotrebnoj primeni antibiotika (po čemu, na žalost, prednjačimo u Evropi).

Želja nam je da Vam pomognemo da procenite zdravstveno stanje vašeg febrilnog deteta, da mu pružite odgovarajuću pomoć i negu, da ne propustite da ga odvedete kod lekara ukoliko je potrebno, ali i da izbegnete da sa febrilnim detetom provedete više sati čekanja u dežurnoj zdravstvenoj ustanovi.

Glavni prioritet inicijalne procene febrilnog deteta je da se isključi ozbiljna bakterijska infekcija. Nadamo se da će vam naši saveti u tome pomoći.

NORMALNA I POVIŠENA TEMPERATURA. MERENJE TEMPERATURE KOD DECE

Temperaturu uvek treba meriti toplomerom! Procena dodirom nije pouzdana, neka deca mogu imati drhtavicu i hladne ruke i noge uz veoma visoku temperaturu.

Najbolje je temperaturu meriti ispod pazuha, čak i kod malih beba. Ukoliko se meri rektalno budite pažljivi da ne povredite bebu i odbijte 0,5ºC jer je za toliko rektalna temperatura viša.

Smatra se da dete ima povišenu temperaturu ako je, izmerena ispod pazuha, preko 37,5ºC.

Bebe su, zbog nerazvijenog sistema za regulaciju temperature, sklone da reaguju povišenom temperaturom ukoliko su pretopljene ili je temperatura u prostoriji previsoka. Raskomotite bebu, provetrite prostoriju i za sat  vremena proverite da li dete zaista ima povišenu temperaturu.

Trake za merenje temperature na čelu komforne su za dete, a mogu da im budu i zabavne. Ipak, bar jednom proverite i toplomerom da li se u rezulate merenja možete pozdati.

Temperaturu do 38,5ºC ne treba spuštati, ukoliko se dete dobro oseća.

NOVOROĐENČE SE U SLUČAJU POVIŠENE TEMPERATURE OBAVEZNO HOSPITALIZUJE, KAO I DETE KOJE IMA DRUGE OZBILJNE SIMPTOME.

POVIŠENA TEMPERATURA KOD DECE- ŠTA RADITI

• PRECIZNO IZMERITI TEMPERATURU
• RASKOMOTITI DETE
• ČESTO NUDITI DETETU DA PIJE
• AKO JE TEMPERATURA PREKO 38,5ºC DATI LEK ZA TEMPERATURU
• AKO JE TEMPERATURA PREKO 39ºC RASHLAĐIVATI DETE
• REDOVNO PROVETRAVAJTE PROSTRIJU U KOJOJ DETE BORAVI

POVIŠENA TEMPERATURA KO DECE – ŠTA NE RADITI

• NE PRETOPLJAVATI DETE
• NE SPREČAVATI DETE DA SPAVA(DO 39ºC)
• NE UTRLJAVATI ALKOHOL/RAKIJU
• NE RASHLAĐIVATI DETE HLADNOM VODOM
• NE DAVATI ANTIBIOTIKE BEZ LEKARA
• NE DAVATI ASPIRIN/ACETILSAICILNU KISELINU

MERE ZA SNIŽAVANJE POVIŠENE TEMPERATURE

• RASHLAĐIVATI DETE AKO TEMPERATURA PRELAZI 39ºC ILI BRZO RASTE POSLE DAVANJA LEKA
• VEĆE DETE TUŠIRATI, ODOJČE KUPATI U KADICI ILI SKINUTI I UVITI U MOKAR PEŠKIR
• VODA TREBA DA BUDE MLAKA I PRIJATNA DETETU

AKO DETE IMA DRHTAVICU I GROZNICU POKRITI GA I SAČEKATI DA TEMPERATURA PORASTE, PA TEK ONDA DATI LEK ILI RASHLAĐIVATI DETE; U FAZI PORASTA TEMPERATURE NI JEDNA MERA NEĆE BITI EFIKASNA A DETETU ĆE BITI NEPRIJATNO.

izvor: trudnocaizdravlje.rs

Zdrave bebe u porodilištu dobijaju dve vakcine: BCG vakcinu i prvu dozu vakcine protiv hepatitisa B. Vidimo da nam život počinje uz vakcine, a mnoštvo je pitanja vezano baš za vakcinacije, pa smo odlučili da vam približimo vakcine koje se daju u prvoj godini života.

• Šta je u stvari vakcinacija

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.

Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “iseckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija), a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom (odbrambenom) sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznh bolesti.

Postoje vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus, a nekada davno i difterija).

• Šta se dešava u organizmu deteta koje je primilo vakcinu

Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i “uvežbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.

Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno “jaka” da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspešno “utamanjeni”. To je suština imunizacije.

• Zašto ih dajemo tako rano – već u prvim danima života

Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično “tanak”. Nešto antitela (to su proteini – borci protiv mikronapadača)  beba preuzme od mame, ali prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.

• Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)

Imuni sistem je jedna veoma složena armija različiti ćelija – vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina (što je jedan veoma složen farmako-tehnološki proces) prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ilji toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet.

Zato je potrebno “osvežiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.

• Ima li neželjenih efekata vakcinacije

Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.

Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.

Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za par dana zaboraviti na vakcinu.

Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.

Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.

• Koje su obavezne vakcine u prvoj godini života

Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:

• BCG vakcina – protiv tuberkuloze

• Di – Te – Per vakcina je protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (pertusis)

• Polio vakcina – protiv dečje paralize

• Vakcina protiv hepatitisa B

• HiB vakcina – protiv opasne bakterije Hemofilus influence (Haemophilus influenzae)

• Kada se daju

BCG vakcina se daje u porodilištu, kao i prva doza vakcine protiv hepatitisa B.

Revakcinacija (druga doza) protiv hepatitisa B se sprovodi mesec dana posle prve doze, a treća doza se daje pet meseci posle druge (šest meseci posle prve doze).

Di-Te-Per, HiB i polio vakcina se daju u trećem mesecu (mada se ova granica ponegde pomera u drugi mesec), a još dve doze sa razmakom od 4-6 nedelja (dakle ukupno tri doze u prvoj godini života)

• Mogu li se vakcine kombinovati

Naravno da mogu!

Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj “bockanja” beba. Kod nas su registrovane kombinovane petovalentne vakcine: Pentaxim i Infarix IPV plus HiB. Ove vakcine sadrže Di-Te-Per-Polio-HiB u sebi. Registrovan je i Infarix hexa (koji pored nabrojanih pet sadrži i hepatitis B vakcinu).

• Kada dete nije za vakcinaciju

Dete treba da je zdravo kada se vakciniše!

Ako ima jasne znake infekcije: kija, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i temperaturicu, mudro je sačekati bar nedelju dana. Nije dobro da se dete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusni infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije.

Nove preporuke kažu da se bebe, koje nemaju povišenu temperaturu, a imaju “kijavicu” (lako curenje nosića, a lepo jedu, raspoložene su, dobro spavaju) mogu vakcinisati.

Bebe koje dobijaju transfuzije (derivate krvi) posle rođenja (zbog operacija ili lečenja anemija…) se malo kasnije vakcinušu (obično se odlaže za 6 meseci), a detaljno uputstvo se dobija uz otpusnu listu.

• Koje su vakcine korisne za bebu, a nisu obavezne

Postoje različiti “protokoli” vakcinacija koji variraju od države do države, čak i u okviru Evropske unije.

Ipak, ogromna većina medicinski razvijenih zemalja je uvela vakcinu protiv pneumokoka.  To su opasne bakterije koje u prvoj godini života mogu izazvati veoma teške bakterijke infekcije (meningitis, sepsu, upalu pluća…). Zato je ova vakcina, u preventivnom smislu aktuelnija od mnogih koje jesu deo “obaveznog kalendara” (na primer difterije decenijama nema).

Pneumokokna vakcina još uvek nije deo obaveznih vakcina u Srbiji, ali je registrovana (Prevenar 13 ili Synflorix) i može se kupiti i primeniti.

Pojedine zemlje sprovode i vakcinaciju protiv meningokoka – bakterije koja izaziva ozbiljnu infekciju moždanih ovojnica (meningitis), ali i sepsu sa fatalnim ishodom.

Sve češće se dovodi u pitanje potreba za imunizacijom (vakcinacijom) beba, ali tu zaista nema dileme – vakcine su potrebne, a vakcinacija u prvoj godini života udara “imunizacioni temelj” za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti. Dokaz je više nego jak – od kad se vakcine redovno daju bebama smrtnost od zaraznih bolesti kod dece je drastično smanjena, a pojedine bolesti su potpuno pobeđene (iskorenjene) zahvaljujući imunizaciji.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Ova jednostavna i sigurna metoda masaže pojedinih delova stopala može pomoći i u potpunom uklanjanju tegoba kod beba

Bebe i mala deca često imaju određene tegobe s kojima se starija deca i odrasli ljudi najčešće ne susreću ili, ako se susreću, podnose ih na drukčiji način.

Od izbijanja prvih zubića, grčeva i kolika, nadutosti i drugih problema s probavom, prehladama i raznim infekcijama koje teško podnose… Bez obzira na to potražili li lekarsku pomoć ili ne, verujemo da svaki roditelj želi svojm detetu što brže i učinkovitije pomoći u otklanjanju tegobe kako bi što pre bilo zdravo i veselo.

Još iz drevne Kine poznato je da ljudsko stopalo ima akupresurne tačke koje mogu doprineti zdravlju celokupnog organizma, zavisno od mesta na kojem se primenjuje pritisak.

Odraslo ljudsko stopalo ima 40-ak tih tački, dok je stopalo bebe ili malog deteta još nerazvijeno pa su tako i te akupresurne tačke jednostavnije. Ima ih ukupno šest i mogu pomoći, ako ne u potpunom uklanjanju, barem u ublažavanju tegoba s kojim se vaše dete trenutno susreće.

Metoda je potpuno sigurna, a sve što treba uraditi je aplicirati lagani pritisak i masažu na delove stopala koji utiču na pojedine delove tela. Masažu stopala možete raditi i nekoliko puta na dan, s obzirom na to da vam možda dete neće dati da mu masirate stopalo duže vreme.

Prema bojama i brojevima na fotografiji možete vrlo lako raspoznati koje delove stopala trebate masirati za ublažavanje tegoba na određenim delovima tela.

Broj 1 – zona za glavu, vrat i zube
Masirajte kad bebi rastu zubi ili protiv upale grla i uha.

Broj 2 – sinusi, nos, oči

Masirajte kada beba ima upalu sinusa, prehladu, upalu očiju i sl.

Masiranje bijeloga označenog područja kod beba i male dece nije preporučljivo!

Broj 3 – solarni pleksus
Masiranjem te male tačke, masirate solarni pleksus, odnosno skup živaca koji se nalaze u području glavne aorte abdomena iza želuca, a koji može uticati na bolove deteta u području abdomena i uopšte pojavu bolova u raznim organima.

Broj 4 – gornje područje adomena
Jetra, želudac, nadbubrežna žlezda. Masirati kada dete ima problema s probavom.

Broj 5 – donji deo abdomena
Tanko i debelo crevo, bubrezi, mokraćni kanal. Masirati ako dete ima grčeve, kolike i probleme s upalom mokraćnih kanala.

Broj 6 – područje karlice
Masirati ako dete ima probleme s bolovima u karličnoj kosti.